Some Old Toponyms mostly from Illyria,Mysia,Pannonia and from among other Slavic countries.
Work of Pavel Josef Safarik(1795-1861) from his book origin of the Slavs,majority toponyms are before the pre-Celtic in the Danube region.
The text is in Serbian Cyrillic,google translate won't do the job properly,anyway will post it bellow with translation from google.
- Acumincum, 'Ακούμιγκον, ' Ακούμινκον (Pannon., 161) Птол., Acimincum, Ит. ант., Нот. дигн. Ам. Марцелин, Acunum [Таб.Пејт...], Rav., погрешно написано уместо Acumincum; данашња тврђава на стени Петроварадин, као и каменьць и сада место у близини тврђаве Каменица од речи камень словачки kamen, kemen, отуда мађарски kemeny, kemencze, и име = Sclankemund Slankemen уместо Slankamen слани камен (од сланог извора не од измишљене речи Salan) код Арнолда [III.30], упореди и име Chemnitz у Саксонији уместо Каменица; након одвајања слова а код Грка и Латина, које по правилу стоји испред варварских посебно словенских личних имена; упореди поред аналогних ανθη, ανθος, ; и kwet, цвјет, άκουω и чују, αρπω, αρπαζω и отети, άστήρμ и звезда, ardea и рода, armus и раме, antrum и нора, aurora и зора итд. Властита имена Albis и Lab, Asanka и Sandec, Amisius и Мжа, Azizia или Azizi и Жича, Ardagastos и Радгост, Artameres и Радомир, Agazziri или Acazziri и Khozari, Козари, Abotrit и Бодрци, Бодроци, Avaren и Варини, Amazaei и Mazaei, Avendo и Vendus, Ausugum и Сугана, Amazones и Мужину, пољски Mežyny итд, остаје корен c-m-n. што значи k-m-n. камен., од тога каменьць, каменица имена од хиљада словенски насељених места.
- Almus (брдо у Панонији, 222) Кас. Дион, Флав. Воп., Аур. Вик; некадашњи Лом, данас Фрушка, Франкенберг; упореди Лом са брда (Berge) - Almus (река у Мезији, 79.) Плин., Птол., Т. Пејт.; данашња Лом; упореди Ломница п. у Загребу, са местом Amutria 'Αμούτριον (Dakija, 161.) Птол., Таб. Пејт.;
у данашње време повлашено Мотру река и град од речи модръ плаво, као што су многобројне речи град Модра, Модрич, Модруш, Модрусје, Модруспоток и др. у Словачкој, у Босни, Хрватској, река Модр у Чешкој
- Arba, "'Αρβη, "Αρβα, "Αρβων (Liburn. Ins. St„ 79.) Плин., Т. Пејт., Стеф. Виз. Конст. П.; данашњи назив Раб.
- Arrabo (река и град у Панонији., 161.) Птол., Т. Пејт., Annal.Fuld.: данашњи назив Раб; упореди Rhabon река у Дакији, Раб, Раба, Рабица, Рабца река и Рабча. Рабчица место у Мађарској, Ребенка река у Чешкој, Рабка. Раба река и град у Пољској. од рабъ, pябъ, рябій упореди Cavetza.
- Ardius "Αρδιος, Ardiaei.'Αρδαίοι (брдо н народ у Илирији, 43 пре Христа) Цицеро, Страбон код којег је погрешан начнн читања „Αδριος, Плин., Птол; планински ланац Захумља и његових становника; Цицеро и Плин. Vardaei, код Страбона Vardii, код Птол. Вардеи је извитоперена реч од Ардиаеи; упореди Rudehor у Чешкој, Ruden река, исто Руда река у Тракији, од роуда ruda, чији је корен роуд у изговору код странаца претворен у ръд због простезе слова а. Арса „Αρσα (Дардан., 527-550.) Прок.; данашња Раса
- Arsena 'Αρσεγα [Дардан. област Ниша, 527-550] Прок. данас Расина, Arsia (река у Хистрији, 79) Плин., Т.Пејт., Флор., Рав.; данашње Раса, итализирано Арса
- Арзон "Αρζον (Трак., 527-550.) Прок.; на реци Рашка, још неоткривено.
- Арзос "Αρζος, "Αρτισκος; Acta град Аlех.; данашња Рашка; од словенског корена ръс, й'с од ономатопејског израза за течење и жуборење воде потиче велик број назива за словенске реке и насељена места, упореди Рад, Раса, Расеница, Расина, Расница, Рака, Раса, Реса, Rjäsno, Ресник, Ресица, Ресата, Рисна, Рос, Рс, Роса, Руса, Русеца, Räzanj, Rešov рьшава обично Оршава, Орша, Оршица, Оршик, река и град у Русији, Литванији, Пољској, Чешкој, Словачкој, Србији, Бугарској итд.
- Aucha (река у Сарматији 552.) Јорд., погрешно написано уместо Vacha; данашњи Вах; упореди Vach уместо Vah, Vag, Vaga, Važka река у Русији; јасно се види корен
- Бабас Βάβας (Макед., 527-550.) Прок; данашње Бобушево; од основне речи баб, боб отац образовао је Словен називе брда и села: Баб, Баба, Бабич, Бабина, Бабинец, Бобуш, Бобота, Бобовец у Мађарској итд.
- Badziania Βαδζιάνια (Мезија, 527-550.) Прок,:, данашње Бадање; стару реч бадањ Србин зна у речи бадњи дан и у речи бадањ, једној врсти млинарске каце.
- Ballesina Βαλλεσινα (Дард., 527-550.) Прок.; данас потурчен израз Булачана.
- Baloie (Доња Панонија., 250.) Т. Пејт., Βάγκεις Банкес погрешно преписао Теоф. Симоката, Балбе Βάλβη, код Теофана, Балеа код Анастас., Belicha код Винфрида (Р. Winfrid), Балоја Рав.; данашње Бела, Белај, Била, Билај; упореди Белај насељено место у Слуњској регији (Sluiner Reg.,) Бјелајци; од беълљ, илирски белъ, билъ од чега потичу многобројна словенска имена - Банес Βάνες (у Мезији, 527-550.7 Прок.); данас Баница.
- Bantia (Илирикум, 183 пре Христа) Полиб.; данашње Баница; од баня-thermae, Бад (banja) словачки јаmа.
- Барбана (река у Далмацији, 19. год. пре Христа) Liv. verbalhornt; данашња Бољана, Бојана; упореди Бојана река код Средеца у Бугарској, Бојња река у Твершену (Twerschen)
- Басанте [река и насељено место у Доњој Панонији, 250; Т. Пејт., Нот. Дигн.. Ацта С. Ирен]; данашњи Босут, упореди Басит притока Дњепра, Босец река у Русији, Басита, Бост место у Словачкој, чак Босна река и земља, код Апиана Посинија, даље стара Bassiana у Сирмију спада такође овде.
- Bebii Βεβια ορη (планина у Доњој Панонији, 161.) Птол.; раније Babjegory, данас различито названа према пределима; упореди Бабагора између Македоније и Илирикума, код Теофилакта погрешно написана Βάγορα код Фулкерија (Fulcherius), Багулатус, Бабиагора у Арви (Arwa) и Пољској, Баба планина у Чешкој, Бабина брдо у Gömorer С.
- Bennika Βεννίκι (Округ у Тракији, 161.) Птол.; данашњи Бањски-дистрикт.
- Bersovia (Дакија, уствари Сарм. лим., 106-250.) Т. Пејт., Рав., Berzobis, Присциан из Трајанових личнописаних Commentarien:
„inde Berzobin, deinde Aixi processimus;"
још у средњем веку град Берза, Брза, на данашњој реци Берзава, Брзава; упореди Борза, Борзна река у Русији, Бржвода река у Чешкој, Брза, Берза, Брзаја, Брзава, Брзотин насељено место у Мађарској; Брж, Брзав, Брзава лична имена; од бръзъ брзо; у речима Берзовис, Берзовиа, па зар се не препознаје творбени слог - ов - Berzana Βέρζανα (Дард., 527-550) Прок.; још непроверено, зато је под сумњом, да ли је од брз или од бреза.
- Bessi (Народ у Тракији 456. пре Христа) [Херод. Полб. Страбон, Фасти ром. Инскр.]; Бјеси, Беси, народ описан од целог средњег века као највећи разбојници, отуда од бъсъ, бесъ што још данас значи код Словена демон (daemon), нечастиви; упореди сарматске Бјесе у Карпатима; упореди и Вариаг и враг, непријатељ, странац, финије Влци, Љутичи.
- Бора (планина у Илирикуму, 19. пре Христа) Лив., Βερνούς; Диод.Сиц., Βαρνούς Страбон, Бореа Vib.Sequ.; данас Бора; упореди Борен Боровка планина у Чешкој, Бор, Бор, Борје, Борово планина и место у Мађарској, Бореч планина и дворац у Србији; од боръ првобитно бор затим борова шума, шума, брдо.
- Brigantia (Vindel., 161) Ит.Ант.Ам. Марц. Brigantium Птол., Т. Пејт. Вита С. Магни, Brucantia Rav.; данашњи Брегенц; упореди прастаро име места и реке Брегуница, Брегалница у Горњој Македонији; како у немачком тако и у римском начину говора и писања јавља се словенски наставак - ниц, - ница; језеро Бригантин код Страбона, Плин. и Ам.Марц. звало се према Мели и Птол. Венетус; упореди Brigantium у Доњој Панонији, између осталог - Brigobannis, Brigobanna (Винд., 250.) Т. Пејт.; код Bräunlingen-a на реци Брег, требало би да гласи брига келтски као и Берг немачки и брег словенски, још увек није одређен приоритет припадања; од корена брег имају Словени од прастарих времена имена река, градова и племена, овде облик одлучујуће говори у прилог Словена - Бригиани (Народ у Rhät., 9 год. пре Христа - 79.) Тrор Drusi код Плин.: или Брђани, или Брежани, оба позната словенска племена
- Budalia (Доња Панонија., родно место Дециуса, пре 250.) It.Ant.Eutr., Aur.Vict., It.Hier., Hieron.Chron.; у средњем веку Francavilla, касније Nagz-Olasz. али склепано Mangelosz (данас Манђелос); од основне речи боудъ Baute.
- Будва (Далмација, 449. пре Христа), Βουθοία код Софокла, Βουθόν код Skylax-a. Будуа код Птоломеја, где је погрешним писањем написано Βουλόύα Λ уместо Δ. Ит. Ант. Стеф. Виз.. Butua Плин., Т. Пејт.. где је погрешно написано Батуа. Βοντόα I. Butova Конст. П.: данашња Будва, по садржају и облику исто тако словенска реч као Будин и Москва.
- Билазора (Дард. 19 пре Христа) Лив.. Βήλλα Bella Прок.; данашњи потурчен назив Биљач; положај места је неоспоран.
- Calis Κάλις; (Мезија, 527-550.) Прок., вероватно Γαλίτζα; код Кинама, данашњи Галич тврђава-руина у пределу Мораве; поређењем Kalisz, Kalusz, Kalitva, Kaluga, Kaloča, Kalužka, насељених места и река у Пољској, Русији, Мађарској са именима Galicz у Карпатима, Mazow., Русији, Холич у Мађарској добијамо све из корена калъ и галъ Calybe, metath. Cabyle (Трак., 183 пре Христа) Полиб., Страбон, Плин., Птол., Т. Пејт., Ит. Ант. Секст., Руф., П. Винфрид, Рав., Goloe Script. Byz.; сада склепано као реч Головица; упореди Колиба река у Чешкој, насељено место у Турској; од колиба, Hütte, a та реч од колъ колац. Карни (Царни) (народ из Карније, 19 Пре Хр.) Лив., Инскр.; Крајнци; од крај, крајина, првобитно Венда, касније потиснутих од Келта; упореди Крајина више земаљских округа под Словенима, Укри, Украјина итд.
- Касра (Доња Панонија, 250) Т. Пејт.; данашњи Козарац на брду Козара; код очите истоветности места узалудан труд да се коригује Таб. Пејт.; упореди Козак, Козаков, Козинец брдо у Чешкој, Козар, Козарац, Козаревац, Козелец, Козино, Козлов, Козачја место и река у Русији и Мађарској.
- Катари (народ у Доњој Панонији, 79) Плин.; данашњи Котари, предео.
- Cattarikos, Κατταρικός (Дард. 527. - 550.) Прок.; још неиспитано.
- Cattarus Κατταρός (Далмација, 1-527) Инскр. Ром. Cattharenses, Прок., Decadaron Рав., Δεκάτερα Конст. П.; данашњи Котор; упореди Котар, Котари, Котарице, Котор, Котори, Которице место у Хрватској, Далмацији, Србији, Chotar брдо у Арви (Arwa); од котаръ, словачки хотаръ, confinium гранично подручје, упореди х = к: хороугвь чешки koruhev; пошто је гранъ словенски, може ли бити да хотаръ, није словенски? Cavetza Καβετζά (Пеонија, 527.-550) Прок.; данашња Кавица у Горњој Македонији, притока Брегалнице; упореди Кава река у Твершену (Twerschen), Кавица река у граду Петерсбургу; Кавица је у Пеонији постало име реке, као крк гавран (Rabe), orel opao (Adler), sowa сова (Eule), čiž штиглиц, golub голуб (Taube), tetrev тетреб и др. у Русији, Пољској, Чешкој, Далмацији
- Цернетани (Cernetani) (народ у Рет. 79.) Плин.; данашњи Цернец (Tzernetz, Cernec) на реци Inn.
- Clesvestita Κλεσβεστίτα (Дард., 527-550) Прок.; данашња Клештевица планина; од клест, шума, изданак, клестити, словачки клеснити опсећи.
- Colapis (река у Јапид., 20.) Страбон, Плин. Кас. Дион; данас Кулпа, Купа, уместо клъпа: упореди Колпа, Колпинка река у Русији, Колпичје језеро, Колпина град и село, Кулпин село и мораст, Купина, Купа, Купинова село у Русији, Мађарској, Срему: упореди у вези са обликом Упа, Свапа река у Русији и др.
- Conisco (Мезија) Инскр. Ром.; Кониште, још недоказано; упореди Konick, Конин у Пољској. Русији даље место у Мађарској од коњ.
- Coralli Κωραλλοι (народ у трачком балканском горју Хемуса, 17) Овидије, Страбон, Апиан, Вал. Флак.; Gorali; упореди Горали у Пољској.
- Corcoras (река у Панонији, 20) Страбон, Corcac Рав.; данас Гурк уместо Крк, упореди Крка, Керка река у Далмацији, у Мађарској (Salader окр.), Крконоше планина у Чешкој; од кръкъ гавран.
- Corcyra (Далматинска острва, 390 пре Хр.) Κερκύρα Скилакс, Апол., Скимн., Страбон, Апиан, Агатем, Плин, Птол, Т. Пејт., Ит. Ант., Рав.; данас Каркар, упореди горе наведено.
- Corinium (Далмација, 79) Плин., Птол., Darcorithon Рав., бивши Корин данас италијанизован назив Карин; упореди Корен, Корана брдо, река, место у Хрватској, Корањ, Коренка стари град у Русији, Корењ притока Донца, Коренев острво у Волги и др.
- Cryvizi, Crovyzi Κροβύζοι (народ у Тракији, 456. пре Хр.) Херод., Перипл. Ан., Страбон, Птол., Плин.; Кривици. упореди Кривичен код Нестора; Плин. именује Crobyze над Аксиацитима (Axiaciten) на реци Axiaces, који су према томе средишна веза између руског и трачког; упореди Кривичина брдо у Македонији, Кривича острво у Србији, Кривичи место у руској Пољској, Криевиц у десловенизованој Немачкој.
- Cuccium, Cucci, (Панонија, 250) Т. Пејт. Ит. Ант., Cutio Рав.; руине код Илока; или од кяшча casa, кућа, што изгледа да је сродно са кать, кат, или од коучь, кычаь што је настало од кькъ, врх, упореди cac-umen, санскртски kesch брдски гребен, отуда Кучај брдо у Србији, Kyčera брдо у Gömörer-y
- Curcum (Далмација, 161) Птол., још неиспитано, на реци Titus, некада Туčа, сада Крка према граду; упореди Corcoras.
- Curicta (Далматинска острва, 20) Плин., Cyractica Страбон, Курика (Curica) Т. Пејт., Curicum, Curricos Рав.; данас Карек, од кръкь, упореди горе; крк је била птица љубимица старих Словена, има симболичан смисао, као касније вран и гавран.
- Daesitiates (народ у Далмацији) Инсцр. Ром.; на планини Десич, Десић, Desitj
- Dalluntum, Diluntum (Далмација, 250.) Т. Пејт.; данас Доли, некада Доленц?
- Dalmatae, Delmatae (народ, 20) Страбон, Inscr.; праоблик је длъматъ Далмат, упореди Хрват, Срмат, Србат, Сагудат код Јована Каменијате упореди Делеменци и Гломази, читај Дломази у Немачкој (део код Дитмара:
- „nos theutonice Delemenci vocamus, Slavi autem Glomazi appelant"
садржи очито заблуду и само жели да каже: што смо ми Немци променили у Делеменци изговарају Словени у ствари длъменьць, длъменци, Длменц, Длменци или такође Длмец, Длмци, Длмат, Длмати, Г је код њега погрешно написано уместо Д.).
- Dalminium, Delminium (град у Далмацији, 20) Страбон, Птол., Апиан, Флор., Аур. Викт., Dalmium Стеф., Византијски, Еустат., Δαλέν Конст. П., у средњем веку Думнум, Дувнум: данас Думно, Дувно уместо Длмно. што указује на основну реч длъма, од чега је настало долма? - Преостало у облику долама, Deborus. Deberus. Δήβορος, Δόβηρος; (Илирикум. 424. Пре Хр.) Тукид.. Плнн.. Птол.. Стеф. Византијски, Хијерок., Δόβρη Кедрен, Акроп., Георг., Δεύρη Ана Ком.. Кантак., данас град Дeбра, шиптарски Дибра. - Debre Δέβρη (Тракија 527- 550) Прок., данас Дебре - Debrera (Мезија, 527-550) Прок: вероватно Дебрц, упореди Дебр, Дебри, Дебрц, српски Дабар, Дабри прастари град и замкови у Херцеговини, Србији, Хрватској и др.; од дебрь долина, шума, што почива на дябъ деб дебло, боље дуб.
- Doklea Δόκληα (Далмација, 79), Ducleatae народ Птол., Docleatae Плин., Dioclea погрчено код Аур. Викт., у Скрипт. Биз. δώκλα, код Конст. П., где се то Λουτοδώκλα треба рашчланити у το Λουτο το Δόκλα данас Дукља, Дукљан, руине вредне помена на ушћу Зете у Морачу; упореди Дукла у Галицији.
- Dolebin Δολεβιν (Илирикум, 527-550) Прок.; Дуљебин-, упореди Дуљеби код Нестора, Дуљеби место у руској Пољској, Галицнји, Daudleby у Чешкој, Дулебице и др.
- Dolonki (народ у Тракији 456. пре Хр.) Херод., Doloncae Плин.; упореди Тауланти (Taulantii) и Дољенци. - Dorakion (Превалис, 456-474) Хијерокле: данас Драч на језеру Плавно; упореди Drachiverh у Хрватској, Драч или Dyrrachium и др. од драчь, драчїе, драч (трнов шиб) што потиче од дероу-драти
- Draeus Δραίος; (река у Панонији, 20) Страбон, који ју је заменио са Дравом, зато вероватно 'Οδραίος данас Одра притока Саве; упореди Одра у Чешкој.
- Dravus Δράβος, Dravis, Draus (река у Панонији, 79.) Плин., Птол., П. Винф., Рав.; данас Драва, који назив најављује још Птоломеј:
„Daros, читај Draos, qui nunc a barbaris Dara,
читај Draa, што значи Drava, vocatur";
упореди Дравице брдо и река у Чешкој, Драве, Дравен, Древан река и жупа у Немачкој, Надравиа, провинција у Старопруској, Драв, Драва, Дравец, Дравце, место у Мађарској и др.; а у погледу облика Млава, Плава, Плева, Пива, Рава, Клева, Скава, словенске реке; од дравъ река која дере, прикладно природи, коју је познавао још Плиније: „Dravus violentior", и коју поречани често оплакују.
- Drinus Δρήνος, Δρεινος (две реке у Илирикуму, 20) Страб., Плин., Птол., Т. Пејт., Виб. Секв., Скр. Виз.; данас Дрин и Дрина; упореди Дрина река у Чешкој, Дринов град у Словачкој, многобројна места Дрјен, Дрен, Дрин; од основне речи - дрънъ, дринъ, као река Јесен, Лепен, Сосна, Липа, Дубен, Хабр, Клен итд.
- Друбета Δρουφηγίς; (Дакија, 161.) Птол., Т. Пејт., Нот. Дигн., Инскр.; данас Дрвица; упореди Дрзевица град и река у Пољској, Дрвенца река, као и Друентиа код Страбона, у области Саласер сада Дравенца река, Друјец притока Дњепра, Dervenich далматинско острво нтд. - Dyrrachium (Илирикум, 400-183.) Нуми, Полиб., Цез.. Лив., Страбон. Плин., Птол., Т. Пејт.; Ит. Ант.; Хијерокле, Стеф. Виз., Кас. Дион, Апиан., Прок., Скр. Виз.; данас Драч, шиптарски Dures; упореди Dorakion: да су Римљани дали име Dorakion граду Епидамнусу је измишљотина, исти се јавља на грчким новчићима а они су старији од предања Римљана о Илирима; Eckhel P. I. V. II.
- German Γέρμαν (Дард. , 456-474) Хпјер., Прок.. Конст. П.: данас Чрмен, као и кроз цео средњи век у бугарско-српским документима и хроникама; упореди Чрмен прастари чувени град код Адријанопоља, више насељених места у Бугарској итд., од чръменъ, у другим наречјима чрвен, црвен.
- Germene Γέρμενε (Мезија, 527-550) Прок.; још ненстражено.
- Germas Γέρμας; (Дард. 527-550) Прок.; још неистражено, приближно речи Чрмен.
- Glinditiones (народ у Далмацији, 79) Плин.; Гледиче на брду глядичь, упореди Похлед брдо у Чешкој, Гледен брдо и град (данашњи Устјуг) у Русији.
- Grabaei (народ у Далмацији, 19 пре Хр.) Плин., Агравоните (Agravonitae) Лив.; Грабовљани.
- Granua (река у Сарматији, лим. 180) М. Ант. Фил.; некада Хран, Гран, сада Хрон, гранична река, као и до данашњих дана на извору Храновнице; упореди Храничнице река у Чешкој; од грань граница.
- Gratiana (Илирикум, 426) Нот. Дигн., Хијер.; данашња Градчаница, упореди Hradčany. - Грибо Γρίβο (Мезија, 527-550) Прок.; данас руине гребен, обично назив за брдски гребен који штрчи.
- Herona (Далмацнја, 161) Птол.; данашња Врана, несагледив је број словенских имена од речи вранъ. - Јадер, Јадера (река у Далмацији, 44. пре Хр.) А. Хирт., Нуми., Мела., Плин., Птол., Ит. Ант., Лук., Рав., Скр. Виз.; данас итализирана реч Задар; упореди Јадар притока Дрине у Србији, Јадва река у Лици, Јадина река у Тракији, Јадерх место; од ядpo.
- Issa „Іσσα (далматинско острво, 390 пре Хр.) Скил., Ским., Полиб., Агатем, Агатарх., Апиан, Страбон, Лив., Птол., Т. Пејт.; данашњи Вис, италијански Lissa; упореди Висла, Виса, Вислок, Вислока, Вислица, Висак, Вислава река и град у свим словенским земљама.
- Истер (456 пре Хр.) Херод., Скил., Скимн., Вирг., Циц., Корн., данас Дунав, Дунај раније вероватно Остр; упореди Остр, Остер притока реке Десна у Русији, источно руска притока реке Сож и са Истрополис, што није на Истеру, упореди Остропол у Пољској; исто тако је Влха поток у Чешкој и Влга, Волга, светска река; на једном одређеном нивоу не мења се представљање.
- Istria, Истри (полуострво и народ, 390. пре Хр.) Скил., Ским., Лив., Плин., Страбон, Стеф. Виз., Инск., Еутр., Јорд.,; некада Остров, острво од првобитног т р, с т р, штрчати: стрн, стрм, стром, као острог од стрегу.
- Labaea, Lebaea, Λαβαία, Λεβαία (горња Македонија, eig. III. Dard., 456. пре Хр.) Херодот године 712 пре Хр.; данас Лаб на реци Лаб, на северној падини Скордиска, Шар; положај јасно произлази код Херодота:
„Gavanes, Aeropus, Perdoccas ех Argo in Illyricos
profugerunt, et ex Illyriis transgressi superiorem
Macedoniam pervenerunt ad urbem Lebaeam" [VIII].
Године 137. одавде су побегли назад према Грчкој на планину Бермиус у доњој Македонији, преко једне велике реке која је у време раста била непремостива (то је Axios, сада река Вардар, тачно на путу Lebaea за Bermius: о бујицама упореди Византијце): из чега се јасно види да Лебеон и Бермиус нису могли бити тако близу. као што се то обично мисли [Крусе и др.)
- Labeatis (језеро у Далмацији. 19 пре Хр.Ј Лив.. Страбон. Плин.. Птол.: данашње црногорско Блато.
- Labutza Λάβουτζα (Дард., 527- 550) Прок., данашња Лабица на реци Лаб, према садржају и грађи заиста словенски; упореди Лабе река у Чешкој, такође Лабнице извор Елбе, Леба, Лабиава, река у Пруској, Либа река у Курланду, Либеђ некада река у кијевском, Лаборца река у Землину, Лаба притока реке Кубан, Лабинец планина у Чешкој, Лебско, Лебедноје језеро у Пруској, Русији, Λαβινετζα Лабинец у Далмацији код Конст. П., Лабун, Лабиеда, Лабнов, Лебедин град у Русији и др.; све у свему од льбъ, a-lb-us, бео, отуда лебоудъ, лабоудъ, лабуд, лебеда, келтски алп од чега Алпе, бела брда, снежна брда; почетак без вокала је знак словенизма: да ли је белт испремештање речи льбъ као што је случај код речи могила и гомила, ратолест и леторост, манжел и малжен, алчен и lačny, руски ладоњ и долоњ?
- Latovici (народ у Панонији, 79) Плин., Птол., Итин., Ант., Инскр, упореди Latoviec, Latovice, између осталог, град у Пољској.
- Lematis, Lamatis (Доња Панонија, 250) Т. Пејт.; Ит. Ант.; где стоји забуном Aematis уместо Lematis, Рав. Данашњи Љевач, упореди Љевач Кнежина у Србији, Лив, Ливиец, Лава, Левјн, Левоча, Левице, Леваре брдо, река и насељено место у Чешкој, Пољској, Словачкој, Русији
- Leusaba (Доња Панонија, 250) Т. Пејт, Ит. Ант., Lausaba Рав.; на данашњој реци Лашва, упореди Љеша, Лачва река у Русији, Љеча река и језеро, Laszov град у Пољској.
- Leusinum (Далмација, 250) Т. Пејт, Ит. Ант., назив места пренео се на жупу Љешанска у Црној Гори, од лесъ, лешь,
- Likates (народ у Норику, 79) Плин., in trop. Drusi; некада Ликавци, упореди Лика река и предео у Хрватској, Ликава клисура у Липтау, Лик притока пољске реке Бобр, Лика, Лига река у Јарославу, Ликола град у Русији и др.; од ликъ, лшкъ, чије је значење познато.
- Lissae (Мезија, 250) Т. Пејт. у балканском горју [Hämus-Pass] још неутврђена. Lissus (Илирикум, 183. пре Хр.) Полиб., Лив., Цез., Диод. Сиц., Мела., Страбон, Плин., Птол., и др.; данашље Љеш од лис, љес, љеш, једно непрегледно мноштво назива насељених места.
- Loranum (Далмација, 250) Т. Пејт., погрешно преписано уместо Aoranum, у средњем веку Aurana, данас Врана.
- Lugea palus Λούγεος ελος (Панонија, 20.) Страбон; Циркнишко језеро; упореди Луха, Луга, Луза, Лужа река у Русији, Лугомира, код Кинама Λογγομήρα, река у Србији; словенско лоуг претходи немачкој речи Laug, од чега луга, лужа бара, језеро.
- Margus (peка и град у Мезији, 20.) Баргос, Мартос, вероватно погрешно написано код Херодота и Страбона, Плин., Т. Пејт. Ит. Ант., Ит. Хиер., Еутроп., Нот. Дигн., Приск., скр. Виз.; данашња Морава, река и Кулич руине, од турске речи кула: словенске Мораве једва да се могу побројати, а Грк, Римљанин, Немац претварају словенско д у а, не обрнуто.
- Mariana Μαριανα, Merion (Дард., 456-474) Хијерок., Прок.; данашња Морава, турски Gölhan.
- Matrix. Matricem (Доња Панонија, 250) Т. Пејт.; још непроверено, ипак несумњиво према имену Модрич, Модруш, као и још већи број градова у и изван Босне; суседно место Bistue из Т. Пејт. живи још у Bištje.
- Mazaei (народ у Далмацији, 20) Страбон, Плин., Птол., Amaezeio Инскрип. Ром.; упореди Мазови у Пољској, Мазин место у Лици.
- Medeka Μέδεκα (Дард., 527-550) Прокоп.; данашња Медока.
- Medoacus (река у Венет., 19. пре Христа) Лив., Страбон, Плин., Т. Пејт.; Brenta - ушће; упореди Мединка река у Русији, Медники, Медина, Мединце, Медокусна, Медињ, Медње град и место у Русији, Мађарској, упореди и Медеон у III веку код Лив. данашњи Медун и Амадока језеро, Амадоци, Модоке народ у Сарматији.
- Melichiza Μελιχισα (Пеон., 529-550) Прок., данас Малешево, Милешево у горњој Македонији, упореди Милешево у Босни, Малшава, Милешов, Мелехов, река и брдо у Чешкој.
- Metubaris (острво у Панонији, 79.) Плин.; Saveinsel, no Reichardu данашње Међустружје, по Катанчичу вероватно Међубарје између Саве и Бикича. Miletes Μιλετή, (Дард., 527-550) Прок.; још неиспитано.
- Millareka Μιλλαρεκα (Дард., 527-550) Прок. у МА. Милчинарека, поменик манастира Раче; код Ниша, још неиспитано; упореди Милатице, Миљетино, Милотичи, између осталог, насељено место у свим словенским земљама, даље река Красна, Смутна у Чешкој, Цна у Русији, ова задња реч у старословенском и словачком cny, cna, cnuo = smutny, и вероватно првобитно реч мутан, затим метафорично тужан: можда овамо првобитно припадају све реке Тенеас, Тиниа, Тина, Τξενα?
- Морисени (Тракија, 79) Плин.; или приморац или сродник по пореклу словенских Моросина у Немачкој; упореди и реч Мересница река у Хрватској.
- Mucaris (Далмација 100-200) Inser. Μουίλκουρον Прок., Mucru Рав., Мокрискик Конст. П., Mucarum, Muchirum, Mocrum у средњем веку; данас итализована реч Макарска, раније Мокро, Мокраска; упореди Мокро код Теоф. Ахр. Охрид. Еп. 65.; упореди безбројна имена насељених места од мокр.
- Naissus, Nisus, Ναισσός, Νισος; (Мезија, 161) Птол., Т. Пејт., Ит. Ант., Ит. Хијер., Приск., Зосим., Хијер., Стеф. Виз., Ам. Марц., Прок., скр. Виз. и др.; данашњи Ниш на реци Ниша, Нишава; упореди Ниса, Низа река у Чешкој, Нис, Нива, Ниву, Ниса, Ниша, Ниешава град и насељено место у Русији, Пољској, Шлезији, Словачкој; од ни-з, ни-с, ни-ж, ни-ш, отуда и словенско ни-ва, њива, ни-ша санскритски ливада, планински пашњак.
- Naro, Narus. Narona, Naresi (peка и град и народ у Далмацији, 390, пре Христа) Скилакс, Страбон, Мела, Плин., Птол., Т. Пејт., Рав., Скр. Биз, данашња Неретва, Норин, Неречани; упореди Нерета, Nerechta, Нура, Нер, Нарев, Нерова, Нара, Нерљ, Неромка река у Русији, Пољској, језеро Нера у Русији, Нарев, Нур, Норинск, Норка, Норскаја такође град; од нроу - нрьети, што je у свим наречјима разгранато, пољски нор место за роњење, нурт река, пловна река. нурзе чешки norјm заронити итд.
.